Društveni razvoj uslovljen je stvaralaštvom koje ima za cilj da unapredi i poboljša kvalitet života. Vrlo često savremeni razvojni programi stvaraju i mogućnosti formiranja riziko - faktora. Zadatak nauke i prakse jeste da predloženim programima i rezultatima podigne vitalnost organizma. Ono što je od vitalnog značaja za sve organizme, a to je kretanje, procenjeno je kao ozbiljan problem savremenog čoveka. Značaj kretanja često se podrazumeva tako da gotovo u poslednjih pedeset godina nije dovoljno predstavljen kako bi bio prihvaćen kao neophodan. Nedovoljno kretanje ozbiljno narušava funkcionalnost, vitalnost i moć organizma, pa je značaj kretanja sve više dominantan u nauci.
Hipokinezija - nedovoljno kretanje, okarakterisano je kao ozbiljan riziko - faktor savremenog čoveka. Štetan uticaj alkohola, duvana i hrane sada nije usamljen, već se sve više pažnje obraća na značaj kretanja-vežbanja. Sobzirom na to da hipokinezija destruktivno utiče na sve sisteme u organizmu, sa pravom kažemo da je hipokinetički sindrom, kao skup negativnih posledica nekretanja, u samom vrhu riziko - faktora. Posledice su evidentne kod kardiovaskularnog, respiratornog i endokrinog sistema. Stav Svetske zdravstvene organizacije, deset godina unazad, jeste to da hipoineziju kao riziko faktor, možemo tretirati značajnije od alkohola, duvana i hrane.
Sobzirom na uzročno - posledični odnos hipokinetičkog sindroma, jedini način kojim je moguće tretirati ovaj problem jesu trenažne tehnologije. Svaka improvizacija, ulazi u zonu rizika, pa je današnji savet: Bolje ne vežbati nego vežbati improvizovano. Trenažna tehnologija ima zadatak da dijagnostikuje, tretira, prati i reši problem.
Zdravlje možete sačuvati onoliko koliko brinete o njemu. Da biste sačuvali zdravlje, neophodna je vitalnost organizma koja se jedino stiče i održava kretanjem. Pokret, vežba, rekreacija sve više se preporučuje, jer je pokret nezamenljiv kao stimulans za organizam. Primena vežbanja je višestruka - kao prevencija i terapija. Sve više se navikavamo na nemoć koja nam vrlo često određuje pravila i stil ponašanja.
Nije ni svako vežbanje zdravlje. Vežbanje mora biti planirano, dozirano i stručno vođeno prema realnim mogućnostima organizma. Improvizovano vežbanje vrlo često izaziva negativne efekte.
Da biste znali kojom snagom raspolažete, koliko i kako da vežbate, neophodno je izmeriti i proceniti osnovne biološke i motoričke vrednosti našeg organizma. Dijagnostičkom procedurom, koja vam je ovim trenažnim tehnologijama omogućena, utvrđujemo i predlažemo program vežbanja i aktivnosti koje će vam zasigurno pomoći.
Vaša pitanja i interesovanja pomoći će nam da usmerimo pažnju na programe koji vas najviše interesuju. Ne postoji stanje gde se vežbanje ne preporučuje kao obavezni tretman, bez obzira na to da li je u fokusu prevencija, korekcija, terapija, sportska rekreacija ili sport. Najvažnije u dijagnostici jeste utvrđivanje zone rizika u naporu uz mogućnost kako ih izbeći. Kontrolnim testovima jednom u šest ili dvanest meseci možete proveriti svoje stanje, i ako vežbate i ako ne vežbate.
Hiljadu razloga ima da ne vežbate i svi su opravdani savremenim načinom života, ali jedan razlog ipak postoji koji je veoma bitan - to je da je vežba nezamenljiva kao stimulativna vrednost za organizam.
Doc. dr Vesko Drašković
